За тврђаву се користи и страна реч фортификација. Фортификација (лат. fortificatio) је истовремено и име науке о утврђивању положаја ради одбране од напада, а тако се назива и сам процес утврђивања.
У српским земљма нису, као у већем делу Европе, сачувани стари замкови и дворови, као ни куће које датирају у средњем веку. Градило се углавном од дрвета и камена. Оно што је било грађено од дрвета однела је ватра, а оно од камена дуже је одолевало војскама и времену.
Материјални трагови прошлости у српским земљама су само средњовековни манастири, још увек настањени монасима, остаци утврђења из различитих периода историје.
Српска средњовековна утврђења, а било их је више стотина, постављена су на местима која су стратегијски пажљиво одабрана. Подизана су на висовима, на улазима у клисуре, на ободима плодних равница или уз важне водене токове. Камени бедеми штитили су градска насеља, куће или палате властеле, владарске дворце, велике манастире, важније тргове и руднике.
У српским земљма нису, као у већем делу Европе, сачувани стари замкови и дворови, као ни куће које датирају у средњем веку. Градило се углавном од дрвета и камена. Оно што је било грађено од дрвета однела је ватра, а оно од камена дуже је одолевало војскама и времену.
Материјални трагови прошлости у српским земљама су само средњовековни манастири, још увек настањени монасима, остаци утврђења из различитих периода историје.
Српска средњовековна утврђења, а било их је више стотина, постављена су на местима која су стратегијски пажљиво одабрана. Подизана су на висовима, на улазима у клисуре, на ободима плодних равница или уз важне водене токове. Камени бедеми штитили су градска насеља, куће или палате властеле, владарске дворце, велике манастире, важније тргове и руднике.